U blizini Berlina sa svojom starijom sestrom Jelisavetom u Grunenvelu, osnovala je 1905. godine „Školu umetničkog plesa novoga smera“. U školi je svoje učenike podučavala slobodnim, spontanim i prirodnim pokretima. Ovi pokreti su predstavljali totalnu suprotnost tadašnjim šablonizovanim pokretima i gestovima klasičnog baleta. Ona je zapravo stvarala improvizovani ples, koji se plesao uz ozbiljnu muziku Betovena, Mocarta, Šuberta, Mendelsona i Šopena. Njena poznata izreka bila je: „Da znam da vam objasnim, ne bih plesala“. Moderan balet se izvodio bosih nogu, kao simbol otklanjanja svih stega koji je nosio klasičan balet (i  uopšte tadašnji stil života), što se zadržalo i do danas.

Isidora Dankan je klasičnu baletsku tehniku smatrala zastarelom, protivnom anatomskoj strukturi i fiziološkoj funkciji mišića i zglobova čovečjeg tela, kao i fizičkom zakonu gravitacije. Takođe, bila je među prvima koja je raskrstila sa iluzionističkom i realističkom scenom. Kada je plesala svoje varijacije, scena je bila stilski uprošćena. Zavese su bile sivo-plave boje, kao i horizont u pozadini, dok je sa strane u prednjem planu, stavljan po neki žbun. Ovakav stil zadržao se i do danas.

Moderan balet je zadobio puno sledbenika. Jedan od njih, Rudolf Laban (Rudolph Laban), 1910. godine osnovao je „Školu umetničkog plesa“ i prvu plesačku trupu sa sedištem zimi u Minhenu, a leti u Askoni. Ovaj umetnik, bio je jako zainteresovan i za koreografiju, pa je po povratku iz Amerike u Vircburgu 1926. godine osnovao „Koreografski institut“, sa zadatkom da radi na zapisivanju plesnih kompozicija i da razgrađuje svoje teoretske discipline: koreologiju i njene grane: koreutiku i eukinetiku .

Za razliku od pravila klasičnog baleta gde se razlikuju pozicije solista, ansambla i prvaka, pa i načina plesa muškaraca i žena u duetnom plesu, Laban je razvio novi duh shvatanja plesačke zajednice. On je insistirao na tome da ne postoje razlike između „zvezda“ i članova ansambla, kao i plesa muškarca i žene. Smatrao je da su oni svi deo plesačke celine, u kojoj svaki prema svojim mogućnostima doprinosi da ta celina postoji i napreduje. Nakon utemeljenja ovog plesnog stila, pojavile su se i standardizovane plesne tehnike. Jedna od prvih i najpoznatijih tehnika modernog baleta je „Grem tehnika“, koju je osmislila balerina Marta Grem (Marta Graham).

Glavna misija modernog baleta je bila redefinicija shvatanja pojma „priroda“ (Bremser, 2000). Karakteristično je odsustvo sadržaja i naglašenih emocija, kao i izbegavanje glamura i virtuoznosti da bi se zavela publika. Moderan ples pruža daleko veću slobodu pokreta i mogućnost individualne interpretacije svakog plesača ili koreografa. Ipak, interesantno je da su koreografi savremenog baleta veoma slični u nameri da se stavi akcenat na neku vrstu „intelektualizacije“ plesa, ali se razlikuju u stilu i tehnikama kojima to čine (Bremser, 2000). *

Razvoju i popularizaciji modernog baleta u Srbiji jako puno je doprinela Maga Magazinović, koja se smatra pionirom modernog baleta na ovim prostorima. Po završetku studija u Beogradu, odlazi u Nemačku gde balet uči kod sestara Dankan i Minete Vegman. U Beogradu uz odobrenje ministarstva 1910. otvara Školu za deklamaciju, estetsku gimnastiku i inostrane jezike.

    * Pflug.A. (2010). Relacija pola i estetske procene baleta. Diplomski rad. Fakultet sporta i fizičkog vaspitnja u Beogradu.