6

Klasičan balet

Ballet comique de la rien
Ballet comique de la rien
Maria Tagloni
Maria Tagloni

Fanny Elssler
Fanny Elssler
Prema istraživanjima ruskog istoričara baleta, Vere Krasovske, evropski balet je nastao u doba renesanse iz dvorskih plesova. Prvo baletsko delo je bilo izvedeno u Torinu 1489. za vreme svadbene gozbe milanskog vojvode Galeaca i Izabele Aragonske Sto godina nakon ove čuvene svadbe, izveden je prvi pravi balet u Francuskoj. Bio je to „Kraljičin komični balet“ („Ballet comique de la riene“), koji je po nalogu Anrija III (Henri III) komponovao poznati italijanski violinista Baltazarini (Balthazar de Beaujoyeux), poznatiji pod nazivom „Lepi veseljak“. Luj XIV je 1661., osnovao prvu Kraljevsku plesnu akademiju u Francuskoj, poznatu kao „Academie de Dance“.U XIV i XV veku nastao je proces formiranja baletskih igara na osnovu narodnih igara. Tada se pojavljuju učitelji plesa i pisani traktati sa uputstvima i plesačkim pravilima. Prvi učitelji i teoretičari plesa bili su i prvi koreografi. Slično kao i kompozitori i oni su koristili stvaralaštvo naroda ili kraja u kome su živeli i dodavali ga u svoje igre.

Tokom XVII veka, Žan Žorž i Gasparo Anđolini su odvojeno razvili dramski balet (ballet d’action), da bi plesnim koracima i mimikom ispričali priču, uvodeći na taj način reformu koja je imala odjeka u muzici Kristofa Vilibarda Gluka. Značajnom razvoju baleta početkom XIX veka doprineli su plesovi na prstima (održavanje ravnoteže na vrhovima prstiju) i pojava primabalerine. Prve primabalerine su bile: Marija Taljoni i Fani Elsler.

Krajem XIX i početkom XX veka Rusija postaje centar baleta, kroz inovatore kao što su bili Sergej Đagiljev, Ana Pavlova, Vaclav Nižinski, Marijus Petipa i Mihail Fokin. Od tog vremena, škole u Velikoj Britaniji i SAD uzdigle su balet na nivo ruskog baleta i u velikoj meri proširile publiku. U to vreme nastali su: Američki plesni teatar (American Dance Theatre), Ruski balet Monte Karla (Ballet Russe de Monte Carlo), Boljšoj teatar (Bolshoi Theatre), Njujorški balet (New York City Ballet), Kraljevski balet (Royall Ballet).

Danas se baletske predstave sastoje iz niza strogo utvrđenih koraka, okreta i skokova, odnosno poza, povezanih u celine, koje su prilagođene pojedinim muzičkim frazama. U klasičnom baletu, ples balerina i baletskih plesača se razlikuje. Tome je najviše doprineo čuveni koreograf i pedagog Marius Petipa, uvođenjem „kavaljerskog plesa“ i „rokoko žene-balerine“, pod jakim uticajem rokoko stila, u vremenu u kom je živeo. Najvažnija karakteristika plesa balerina je ples u „špic patikama”, čime se stiče utisak kao da one „lebde po pozornici”. Njihov ples je, najčešće, nežniji i suptilniji od plesa partnera, koga karakterišu virtuozni skokovi i okreti. Ipak, balerina je uvek u prvom planu u odnosu na partnera (kavaljera), što je naročito izraženo u duetnom plesu (pas de deux).

 Bitne karakteristike baleta su klasične varijacije jednog plesača, soliste, koje se koriste da bi se istakla njegova virtuoznost i sposobnost. Ove varijacije predstavljaju najveći izazov, ujedno i težnju svih plesača. Njihovo izvođenje zahteva ozbiljnu fizičku i psihičku pripremu, koja obuhvata skoro iste i u istoj meri sprovođene principe (individualizacije, specifičnosti…), koji se koriste pri treniranju vrhunskih sportista. *


    * Pflug.A. (2010). Relacija pola i estetske procene baleta. Diplomski rad. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu.


 

Vaslav Nijinsky
Vaslav Nijinsky
Marius Petipa
Marius Petipa
Mikhail Fokin
Mikhail Fokin
Anna Pavlova
Anna Pavlova

Podeli stranu na Facebook-u